„Витини дани“ се у нашем граду обележавају у част суграђанина Вите Стефановића, сликара, глумца и редитеља, који је позориште поставио на озбиљне темеље и режирао 88 представа. Радио је са глумцима и таленте налазио свуда, а највише у школама, јер је био наставник. Од њега су генерације научиле да је позориште дом, место где мисли и свака емоција добијају свој глас. Славећи позоришни аматеризам, величамо и његово дело које нас годинама инспирише.
Представа „1:11“, у режији Наташе Радоњић, а по тексту Реџиналда Роуза, одушевила је све, својом тематиком и снажном и упечатљивом глумом. Драма о суђењу које одлучује о животу једног младића публику није оставила равнодушном.
Вечерашња представа је прва коју смо одгледали, сутра нам у госте долази Културни центар Пећинци са комадом „Неспоразум“, редитеља Слободана Станковића. Почетак је у 20.30 ч. Видимо се!
Вечерас смо имали прилику да присуствујемо правој чаролији, која тако лако обузме, само ако верујете! У препуној сали Центра за културу „Масука” премијерно је изведена представа „Петар Пан” , коју је режирао глумац Александар Којић, а у којој су учествовали полазници „Масукине” драмске школе.
На путовање кроз Недођију водили су нас Петар Пан, Звончица, Венди, Капетан Кука и још много ликова из популарне књиге Џејмса Метјуа Барија по чијим мотивима је ова представа рађена. У чаролији су уживали сви, и старији и млађи, a публикa је глумце наше дечје сцене поздравила громогласним аплаузом.
Из овог пројекта излазимо богатији за још једну представу, али и за искуство, јер нас ова топла прича о детињству и сновима подсећа нa то зашто никада не треба да престанемо да верујемо!
Центар за културу „Масука“ у Великој Плани започео је свеобухватно реновирање своје зграде – куће културе свих нас, простора који нас представља широм Велике Плане, али и ван граница наше државе. Током последњих година подигли смо ниво програма и постали препознатљиви међу свим ствараоцима и институцијама културе у Србији, а и шире. О томе сведоче бројне професионалне представе, али и богат аматерски програм који са поносом негујемо.
Од изградње Спомен зграде, још давне 1968. године, позорница Центра за културу „Масука“ никада није комплетно реновирана. Даске које у култури живот значе, на којима је одиграно више хиљада представа, приказано стотине културно-уметничких програма, приредби и других манифестација, почеле су да подлежу зубу времена. Оне носе терет читаве једне традиције и стваралаштва, те је њихова обнова постала неопходна.
Захваљујући разумевању наше локалне самоуправе и подршци председника општине Велика Плана, издвојена су значајна средства за потпуну обнову бине, гипсарско-молерске радове, набавку савремене расвете, квалитетног звучног система, нових сценских завеса од негоривих материјала и многих других елемената који ће унапредити рад свих учесника и побољшати њихову безбедност.
Циљ нам је да због безбедности и квалитета рада, обезбедимо најбоље услове за све који бораве на сцени. За многе од нас Центар за културу „Масука“ је други дом; неретко у њему проводимо више времена него у сопственим кућама, зато је важно да овај простор буде сигуран, функционалан и достојан културног стваралаштва које негујемо. Ово није само потреба установе, већ потреба свих нас. Желимо да будућим генерацијама оставимо нешто ново, трајно и вредно, јер је ова реконструкција улагање у нашу будућност, у културу, у младе ствараоце и у све оне који су годинама били део овог простора. Обнова ће омогућити да се традиција настави, али у савременијим и безбеднијим условима и због тога очекујемо разумевање и подршку целе заједнице.
Након санације и реновирања, наши драги грађани моћи ће да наставе да уживају у квалитетном програму и представама – али у простору који је потпуно обновљен, модернизован и спреман за нове културне подухвате.
Радови на реконструкцији бине званично ће почети 16. децембра 2025. године.
Позивамо све грађане да заједно са нама подрже овај важан корак, јер култура расте само онда када је заједно чувамо и градимо.
Наталијина рамонда или Цвет-феникс како је још зову постала је симбол кључног историјског догађаја у Првом светском рату, Дана примирја или капитулације Немачке.
То се догодило 11. новембра 1918. године и означило је крај Великог рата који је трајао више од четири године, са неизмерним последицама. Рамонда, неуништиви цвет који је растао у врлетима српске земље, па и на самом Кајмакчалану, назван је Наталијиним у част краљице Наталије Обреновић.
Значка осим љубичастог цветића носи и зелено-црну траку идентичну оној са албанске споменице, одликовању за огромну храброст и издржљивост српског војника у Првом светском рату.
Дан примирја се од 2012. у Србији прославља као државни празник.
Поводом 81. године од ослобођења великоплањанске општине у Другом светском рату Центар за културу „Масука“ приређује пригодан програм у петак, 10. октобра. У академији учествују вокалне солисткиње и професорке певања из нашег краја, као и глумци великоплањанског позоришта. Улаз је слободан.